|
24.07.2010. |
|
U poslednjih nekoliko dana, sedmoro Kruševljana je zbrinuto na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu jer su se otrovali pečurkom zelenom pupavkom! Kako „Alo!“ saznaje, u četvrtak je sa teškim simptomima u Beograd hitno transportovan i muškarac iz Valjeva. Za tu otrovnicu ljudi koji su je probali kažu da je dobrog ukusa, ali stručnjaci upozoravaju da je samo 30 grama dovoljno da izazove smrt.
Ekipa Hitne pomoći intervenisala je u selu Gaglovo, gde su se otrovali majka, sin i snaja. Oni su pečurke nabrali sami u brdima, a zbog povraćanja i stomačnih tegoba odmah su prebačeni u Beograd. Pomoć od lekara Službe hitne medicinske pomoći zatražile su i majka i ćerka iz Kruševca, koje su pečurke kupile na zelenoj pijaci. Lekarima u Kruševcu se javio još jedan muškarac zbog trovanja, a poslednji slučaj u tom gradu zabeležen je juče kada su lekari spasli život profesoru srednje škole, koji je takođe pojeo zelenu pupavku. |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
27.06.2010. |
|
Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju samo pečurke u registrovanim radnjama. – Nisu bezazleni ni šampinjoni u celofanu, koji se prodaju u trgovinama, ako se čuvaju u neadekvatnim uslovima. Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama, po svemu sudeći, niko ne kontroliše.
Inspekcije Ministarstva poljoprivrede, kako saznajemo, proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji, dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu, koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.
– Već godinama upozoravamo na to da niko ne zna kakvog su kvaliteta pečurke koje se prodaju na pijacama. Zbog toga svim kupcima savetujem da izbegavaju kupovinu pečuraka na tržnicama, jer je tu nemoguće utvrditi gde su ubrane i kako su skladištene – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
22.06.2010. |
|
Berač pečurki Goran Gajić iz Maleševa kod Golupca, ubrao je juče pečurku „martinčicu" tešku 4,445 kilograma. Ovako veliku pečurku pronašao je na stablu cera, u Carevoj šumi, nedaleko od sela. Prepoznatljiva je po promenljivosti oblika i boja. U tipičnim formama javlja se s pravilnim klobukom, pomalo iskrivljenog oboda, boje bele kafe, manje ili više tamne, u zavisnosti od stepena vlažnosti i male je veličine. Oblik joj je sličan brojnim vrstama gljiva koje rastu u buketu, a žive na drvetu. Raste u podnožju listopadnog drveća od proleća do zime. |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
31.03.2010. |
|
Imaju jedinstvenu aromatičnost, nisu baš rasprostranjeni i teško se pronalaze, a međusobno se mogu drastično razlikovati po kvalitetu i veličini – zbog svega ovoga tartufi se prodaju i na aukcijama, baš kao i dragulji ili dela velikih slikara. Oni najmarkantniji i najređi primerci, završavaju u rukama ljudi koji su za njih spremni da izdvoje basnoslovan novac. Priznajem, obožavam tartufe. Ali nisam jedini. Nedavno je vlasnik sve uvaženije modne marke Samantha Thavasa, gospodin Kazu Terada iz Japana izdvojio 220.000 evra da bi kupio jedan tartuf težine 750 grama. Ima i ekstremnijih primera: Stenli Ho, vlasnik kockarnica i milijarder iz Makaoa, dao je stotinu hiljada evra više za tartuf koji je težio kilogram i po. Ove cifre navode nas da se zapitamo zašto je tartuf toliko skup? Jedan od razloga jeste činjenica da tartuf ima jedinstvenu aromu koja je, iako prilično teška, prosto neodoljiva i veoma poželjna u mnogim jelima. A drugi, mnogo važniji razlog je taj što je tartuf veoma redak, a globalne klimatske promene deluju tako da će ga u budućnosti biti sve manje. Sve to utiče na cenu, pa se danas za ovu gljivu plaća više nego za zlato. |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
25.03.2010. |
|
Vodeći prečurkari u milanovačkom i čačanskom kraju kažu da je konkurencija velika i da bez kontinuiteta u proizvodnji nama opstanka na tržištu GORNJI MILANOVAC - Porodica Tešić iz sela Brđani, koje se nalazi na granici između Čačka i Gornjeg Milanovca, više od 10 godina opstaje u samom vrhu proizvođača šampinjona i uprkos sve lošijem ambijentu za privređivanje, uspeva da iz godine u godinu proširi delatnost.
Vodeći prečurkari u milanovačkom i čačanskom kraju kažu da je konkurencija u ovom poslu žestoka i nepoštena i da bez kontinuiteta u proizvodnji nama opstanka na tržištu.
- Pečurke su proizvod kao i svaki drugi. Samo treba imati dobar kvalitet, da budeš srednji u ceni i korektan prema svim kupcima - rekao Božo Tešić proizvođač.
- Konkurencija je normalna, a ljudi to ne mogu da shvate - kaže Tešić. |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
22.03.2010. |
|
Amerikanac Gašav Tahir, poreklom iz Etiopije, pre nekoliko godina se vratio u zemlju odakle potiču njegovi roditelji i šokirao se onim što je tamo video - masovne seče drveća dovele su do erozije zemljišta, a sa višim temperaturama i klimatskim promenama postalo je sve teže uzgajati nove biljke.
Tahir je shvatio da stvari moraju da se promene iz korena i odlučio se za akciju - da posadi milion stabala na tlu Etiopije! |
|
Pročitajte ceo članak...
|
|
|
|
