Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva

Friday, May 18th

Last update10:18:42 PM GMT

Predstojeći događaji

U šumi ne raste samo drveće

petak, 27 april 2012 17:18
Nova istraživanja u SAD pokazaju da je "šumska poljoprivreda" - gajenje raznih kultura u šumi, dobra prilika za vlasnike koji bi da više zarade, a da ne seku stabla.

Američki stručnjaci za hortikulturu predlažu vlasnicima šuma da na tlu, kraj stabala, proizvode pečurke, kupine ili žen-šen.

Opširnije...

Uzgajaju bukovaču u halama propale fabrike

ponedeljak, 23 april 2012 09:13

Porodica Radišić iz Užica iznajmila je prazne pogone propale fabrike "Koža" i u njima gaji pečurke bukovače. Kad bi mogli da proizvedu više, izvozili bi.

Rezultat loše privatizacije sasvim slučajno postaje mesto razvijenog porodičnog biznisa. Radišići već pet godina gaje bukovače u zlatiborskom selu Tripkova, pa su zbog velike tražnje pre dva meseca rešili da zakupe dotrajale hale kožare po povoljnoj ceni. Na ovaj način su desetostruko povećali proizvodnju.

Opširnije...

Sadnja sadnica na trajno mesto

četvrtak, 01 mart 2012 11:24
Na dobro pripremljeno zemljište mikorizirane sadnice drvenastih biljaka mogu se aditi kasno u jesen, novembra-decembra (toplija područja) ili rano u proleće, marta-aprila (hladniji reoni).

Jesenja sadnja, pa čak i zimska, ako zemljište nije smrznuto, bolja je od prolećne. U tom slučaju sadnice imaju dovoljno vlage i više vremena za porast korena, a i micelija tartufa, pa se bolje primaju. Voćke zasađene u proleće slabije se razvijaju. Leski posađenoj u jesen ne smetaju nepovoljni vremenski uslovi u proleće, a to može samo ometati prolećnu sadnju.

Opširnije...

Proizvodnja sadnica

četvrtak, 01 mart 2012 11:17
Inokulisane, mikorizirane sadnice tartufa mogu se proizvesti na dva načina, i to pomoću spora i pomoću micelija željene vrste tartufa.

Obe metode se temelje na inokulaciji, cepljenju (inokulisanju) sadnica ili reznica odabranih drvenastih biljaka u suspenziji spora ili sekundarnih micelija tartufa.

Opširnije...

Đubrenje zemljišta za tartufišta

utorak, 10 januar 2012 20:20
Tartufište predstavlja simbiozu dve različite vrste, i to jedne drvenaste (hrast, leska, topola i dr.) i druge gomoljaste kao što je gljiva tartuf. To su, razume se, bića različite građe i načina uspevanja. Smatra se da su im različiti zahtevi, pored ostalog, u pogledu ishrane. Razume se, teško je istim merama udovoljiti obema vrstama. Za sada se preporučuje da se, po potrebi, izvrši odgovarajuća kalcifikacija zemljišta, tako da ono u pripremljenom stanju ima pH vrednost između 6,5 i 7,5.

Ima mišljenje da bi bilo korisno ako se zajedno sa obradom zemljišta unesu organske materije (lišće, sitne grančice, pleva, kukuruzovina i sl.), ali ne i sveže i nedezinfikovano stajsko đubrivo, jer ono u sebi uvek ima raznih nepoželjnih vrsta gljiva, koje bi mogle naneti znatne štete gajenim tartufima. Ali se zemljište zato može pođubriti dezinfikovanim kompostom (20-30 t/ha) ili koristiti zelenišno đubrivo.

Opširnije...

Izbor zemljišta za tartufište

utorak, 10 januar 2012 19:02
Kako je to združena proizvodnja između nekih drvenastih biljaka s jedne i gljiva tartufa s druge strane, neophodno je naći (odabrati) najpovoljnije zemljište zaobe gajene vrste.

Plantaže tartufišta treba podizati samo na zemljištu koje je prethodno „privedeno kulturi“, odnosno očišćeno od šiblja, korova i biljnih ostataka. Da bi se olakšala obrada zemljišta, izvršilo ravnanje terena kako bi se sprečilo zadržavanje vode u depresijama.

Opširnije...

Početak podizanja tartufišta

utorak, 10 januar 2012 14:26

Podizanje tartufinih zasada započelo je najpre u Francuskoj još u XIX veku u pokrajini Vaucluse. Prvi je to pokušao seljak Joseph Talon, koji je iskrčio svoj vinograd, obradio zemljište i zasadio hrastov žir na veće rastojanje, očekujući samoinokulisanje korena hrasta tartufima. Taj pokušaj nije uspeo. Ovaj primer danas se smatra početkom plantažnog gajenja tartufa.

Posle tog pokušaja počelo se širiti podizanje tartufinih plantaža na više mesta uz stalna usavršavanja. Danas ima takvih zasada na više stotina, pa i hiljada hektara, manjih i većih poseda, ne samo u Francuskoj već i u Italiji, Španiji, a i na drugim prostorima.

Opširnije...

Postupak pri vađenju tartufa

ponedeljak, 09 januar 2012 11:38
Kao i kod drugih vrsta gljiva, plodonosno telo tartufa je sočno, jer sadrži visok procenat vode (66-67%), a pored toga nema naročito čvrst omotač koji bi ga zaštitio od povreda prilikom vađenja.

Zbog toga pri vađenju tartufa treba jako voditi računa da se plodonosno telo ne povredi, inače ono neće imati svoju punu težinu i, razume se, prodajnu vrednost.

Opširnije...

Najnoviji recepti



Resursi

Galerija

Sample image
Sample image
Sample image
Sample image
Sample image
Sample image
Sample image
Sample image
Sample image

Twitter

Čudesna Šuma
From TweetDeck
Čudesna Šuma Veština bonsaija: lek protiv stresnog života - http://t.co/5qMYlMXS
sreda, 16 maj 2012 15:23
Čudesna Šuma
From TweetDeck
Čudesna Šuma Lovorike za „sovinjon ”, „gold” testa i „premijer viljamovku” - http://t.co/WgX7k0Dx
sreda, 16 maj 2012 15:04
Čudesna Šuma
From TweetDeck
Čudesna Šuma I pluća vole vino - http://t.co/aqIFyvGP
sreda, 16 maj 2012 14:54

Google Oglasi

Anketa

Da li vam se dopada novi dizajn Čudesne Šume?





Rezultati

Popularno

Uputstva za korišćenje

Pratite nas na

Kontaktirajte nas

  • Adresa: 22. oktobra 17/2
    11080 Zemun - Srbija
  • Tel/Faks: 011 197 573
  •  
©Copyright - 2007 - 2012. Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva - All Rights Reserved
Design by - Web Korporacija