Tartufište predstavlja simbiozu dve različite vrste, i to jedne drvenaste (hrast, leska, topola i dr.) i druge gomoljaste kao što je gljiva tartuf. To su, razume se, bića različite građe i načina uspevanja. Smatra se da su im različiti zahtevi, pored ostalog, u pogledu ishrane. Razume se, teško je istim merama udovoljiti obema vrstama. Za sada se preporučuje da se, po potrebi, izvrši odgovarajuća kalcifikacija zemljišta, tako da ono u pripremljenom stanju ima pH vrednost između 6,5 i 7,5.

Ima mišljenje da bi bilo korisno ako se zajedno sa obradom zemljišta unesu organske materije (lišće, sitne grančice, pleva, kukuruzovina i sl.), ali ne i sveže i nedezinfikovano stajsko đubrivo, jer ono u sebi uvek ima raznih nepoželjnih vrsta gljiva, koje bi mogle naneti znatne štete gajenim tartufima. Ali se zemljište zato može pođubriti dezinfikovanim kompostom (20-30 t/ha) ili koristiti zelenišno đubrivo.

Kompost predstavlja mešavinu prevrelih organskih materija (stajnjak, lišće, drvenasti otpaci i dr.), zemlje i drugih mineralnih materija.

Kvalitet komposta zavisi, u prvom redu, od vrste i odnosa komponenata koje ulaze u njegov sastav, kao i od načina njegovog spravljanja. Kopmost treba spravljati od dobro izmešanog sastava, i tu mešavinu povremeno vlažiti (oko 70%) i izlagati aeraciji (prebacivanje, rastresanje), a preko gomile formirane od tog materijala treba staviti sloj zemlje debljine oko 15 cm, koji prilikom narednog mešanja ulazi u sastav komposta.

Kada se sastav mešavine dobro razloži, izmeša se, proseje i doda kreč radi popravke pH-vrednosti. Posle toga može se koristiti kao kvalitetno organsko đubrivo. Smatra se korisnim ako sekasno u jesen ili rano u proleće zemljište pod zasadom prekrije (5-6 cm) slamom, detelinom i sl., jer se tako bolje zadržava zemljišna vlaga, poboljšava mikrobiološka aktivnost, a svakako i ishrana obe gajene vrste.

Postupak kompostiranja može se ne samo ubrzati već i kvalitetno popraviti ako se organske materije tretiraju sa mikrobiološkim đubrivom BACTOFIL A ili B. To se ostvaruje na sledeći način:

1.    Uzima se 2 litra mikrobiološkog đubriva i razredi u 10 litara vode za m3 organskog sastava;
2.    Na odabranu lokaciju donosi se mešavina organskih materija i prilikom slaganja u hrpe (figure) širine 150 – 180 cm sastav se poprska;
3.    Prilikom preslaganja organske mešavine svakih 15 – 20 dana, po potrebi, sastav se umereno kvasi rastvorom bactofila A i B;
4.    Temperatura organske mešavine u hrpi ne sme prelaziti 40ºC. Ako se temperatura poveća prskanjem hladnom vodom, vrši se rashlađivanje. Naprotiv, ako je temperatura ispod 10ºC, postupak se usporava;
5.    U povoljnim uslovima proces kompostiranja se završava za 50 do 60 dana;
6.    Ukoliko se želi komost dezinfikovati, onda se norma mikrobiološkog đubriva udvostručava.

Upotreba većih količina mineralnih đubriva neki stručnjaci ne preporučuju ali se to može učiniti sa 1500 – 2000 kg/ha NPK đubriva (0:15:30).