Podizanje tartufinih zasada započelo je najpre u Francuskoj još u XIX veku u pokrajini Vaucluse. Prvi je to pokušao seljak Joseph Talon, koji je iskrčio svoj vinograd, obradio zemljište i zasadio hrastov žir na veće rastojanje, očekujući samoinokulisanje korena hrasta tartufima. Taj pokušaj nije uspeo. Ovaj primer danas se smatra početkom plantažnog gajenja tartufa.

Posle tog pokušaja počelo se širiti podizanje tartufinih plantaža na više mesta uz stalna usavršavanja. Danas ima takvih zasada na više stotina, pa i hiljada hektara, manjih i većih poseda, ne samo u Francuskoj već i u Italiji, Španiji, a i na drugim prostorima.

Tehnologije podizanja tartufišta na većim površinama, u tim zemljama, ne odstupaju mnogo među sobom izuzev što podignuta na različitim zemljištima i u različito vreme. Neka tartufišta su podignuta sa šumskim zasadim , a neka su kombinovana sa šumskim i voćarskim vrstama, a ima ih i posebno na voćnoj lesci. U ovom delu publikacije iznose se najvažnije tehnološke mere pri podizanju kombinovanog ŠUMSKO-VOĆARSKOG TARTUFIŠTA i njegovom održavanjui korišćenju, dok će se posebno obraditi podizanje tartufnih plantaža na lesci.

Izvor: Tartufi - sakupljanje i plantažno gajenje
Autor: Petar Maksimović