Otkrivanje lokaliteta sa tartufima nije ni jednostavno ni lako, jer se oni nalaze pod zemljom. Olakšavajuća okolnost je, u izvesnom smislu, što su neka plodonosna mesta već otkrivena, samo te lokalitete onda treba proširiti i nastaviti sa otkrivanjem novih. Takvo postepeno osvajanje prostora moglo bi biti nedovoljno ako se želi učiniti nešto više i brže.

Uvek treba imati u vidu da se glavne vrste tartufa nalaze pod drvenastim biljkama kao što su hrast, bukva, crni grab, topola, vrba, lipa, leska i borovi. Naročito ako se to rastinje nalazi pored rečnih tokova, ali i na zemljištima krečnoilovastim, lako rastresitim aluvijumima, ritskim crnicama, smonicama i sl., čija se pH vrednost kreće od 6,8 do 8.

Rojevi tartufskih muva prilikom prolaska kroz šumsko rastinje može uputiti zainteresovanog sakupljača da na tom prostoru postoji mogućnost da ima podzemnih gomoljača.

Pukotine zemljišta, posle kiše, a takođe i sušenje travnog pokrivača oko stabla drveta mogu ukazati da se na tom šumskom prostoru mogu otkriti lokaliteti tartufa.

U novije vreme pominje se da je izrađen aparat koji na bazi mirisa tartufa otkriva mesto sa njima. Svakako, to su prvi pokušaji da se pomoću uređaja utvrđuje lokalitet podzemne gljive, ali treba očekivati da će se takve sprave usavršavati i u budućnosti dati dobre rezultate.

Za sada je najsigurnije otkrivanje tartufa pomoću posebno obučenih pasa.

Izvor: Tartufi - sakupljanje i plantažno gajenje
Autor: Petar Maksimović