Klimatski faktori
Podzemnim gljivama, a i njenim simbiontima najviše odgovaraju prostori u umerenoj, srednjoevropskoj i mediteranskoj klimi, naročito između 40 i 50º’severne geografske širine.

U okviru tih granica, svakako, postoje manje ili veće razlike kako u prostornom, tako i u visinskom smislu. Ali ima više vrsta tartufa koji su se s vremenom prilagodili tim različitim ambijentima. Tu oštre granice nema, ali ima razlika u postizanju prinosnih efekata.

Belim i crnim tartufima odgovara mediteranska klima sa blagim zimama i toplim letima, uz doatne padavine u toku kasne jeseni i preko zime do početka proleća. Najpovoljnije padavine u toku godine kreću se od 800 do 1200 mm vodenog taloga, a temperature ne bi trebalo da prelaze mnogo ispod nule (-6ºC), odnosno preko 40ºC.

Crni tartufi bolje podnose veća kolebanja temperature nego beli.
Zemljište južnih padina odgovara ako se tartufi gaje u simbiozi sa voćnom leskom. Leska bez dovoljno svetla formira izduženu krunu, umesto kotlaste, stvara manje rodnih pupoljaka, a listovi postaju bledi i tanki.

Gajenje tartufa je moguće i na terenima s manjom količinom padavina (vodenih taloga), ali u tom slučaju dobri rezultati se postižu samo uz reke i druge vodotoke ili uz navodnjavanje.

Letnji tartuf (T. aestivum), odnosno gomoljača ima širi areal i uglavnom živi u atlantskoj i kontinentalnoj klimi. Za njegovo dozrevanje neophodno je obezbediti od 600 d0 1000 mm vodenog taloga, naročito u proleće, a u leto umerene količine.

Prema rezultatima naših stručnjaka (Milenković M. I Marković M. I dr.), koji su već do sada otkrili veći broj lokaliteta na teritoriji Srbije i Crne Gore, može se reći da se tartufi uspešno mogu proizvoditi, a ne samo u mediteranskom već i u kontinentalnom delu Evrope.

Prevelika vlaga preko zime, a i učestale hladnoće ispod -10ºC mogu biti štetne za tartufe. Taj se problem može u izvesnoj meri ublažiti pokrivanjem zemljišta organskim otpacima (lišće, slama, stajnjak, plastična folija i dr.)

Zemljište
Sve vrste tartufa najbolje uspevaju na krečnolaporastim, laporasto glinenim i ilovastim zemljištima, kao i na aluvijalnim nanosima pored reka i potoka. Poželjno je da zemljište ima visok procenat humusa (6-8%), naročito ako se radi o peskovitim zemljištima. Reakcija zemljišta u pogledu pH vrednosti traba da se kreće između 6,8 i 9,0. Tartufi povoljnije reaguju na suvlje nego na previše vlažno zemljište.

Međutim, prolazne poplave zemljišta uz reku i potoke nisu štetne, naročito ako ne traju dugo. U tom slučaju pozitivno je što sa poplavom vode za sobom ostavljaju dosta organskih materija što dobro stimuliše rast i razvoj ne samo drvenastih biljaka već i tartufa.

Najčešća povoljna nadmorska visina je do 600 m, a dobri rezultati se ostvaruju i na visini od preko 1000 m. Dobro odgovaraju i južne padine, a pogodne su uvale i zemljišta između 7 i 8, na južnim ekspozicijama, u sušnim i suncu izloženim stranama. Uspevaju od 0 do 1000 m nadmorske visine, na zemljištima sa maksimalnim padom od 15 stepeni.

Izvor: Tartufi - sakupljanje i plantažno gajenje
Autor: Petar Maksimović