Uopšteno govoreći, sve vrste hrastova i topola, a i druge drvenaste biljke žive sa tartufima u simbiozi, ali nisu sve podjednako prikladne za sve terene. U najkraćem sledi pregled najvažnijih simbionata.

HRAST – Quercus sp..  Hrast spada u najbolje simbionate sa tartufima. U toj simbiozi dobija se najbolji kvalitet gljiva. Takvi zasadi su dobri , a i zbog dugotrajnosti produktivne sposobnosti.

Hrast lužnjak (Q. robur L.) raste na nizijskim dubokim zemljištima. Najviše odgovara belim tartufima, ali daje dobre rezultate u simbiozi i sa crnim tartufama. Osetljiv je na kasne prolećne mrazeve koji štetno deluju i na prinos tartufa.

Hrast kitnjak (Q. petaea lieblein) raste na višim i nešto suvljim terenima nego hrast lužnjak. Smatra se dobrim simbionatom sa belim i crnim tartufima.

Hrast medunac (Q. pubescene) pretežno raste na suvim i krečnim terenima u primorskim predelima, ali i u unutrašnjosti na južnim toplijim položajima. Pogodan je za gajenje svih vrsta tartufa.

Hrast cer (Q. cerris L.) raste na brežuljkastim, brdskim i kršnim terenima. Daje dobre rezultate sa crnim tartufima na toplim, južnim položajima.

Hrast crnika (Q. ilex L.) zimzeleno je drvo mediterana. Raste vrlo sporo. Daje dobar kvalitet tartufa ako se zasnuje dobra proizvodnja.

BUKVA – Fagus silvatica L.. Bukva raste na višim krečnim terenima. Dobar je simbiont većine crnih tartufa.

LESKA – Carylus avellana L.. Leska raste na dubokim i svežim ilovasto-peskovitim zemljištima i aluvijalnim nanosima. Podnosi zasenjivanje. Izuzetno je pogodna za simbiozu belog i crnog tartufa. Brzo raste, ima plitak koren i daje ranu proizvodnju kvalitetnih tartufa.

CRNI GRAB – Ostrya carpinifolia Scop. Crni grab najbolje raste na krečnim i višim terenima. Dobar je simbiont crnih tartufa.

TOPOLE – Populus sp.. Postoji više vrsta topola, a najviše se gaje bela (P. alba), crna (P.nigra), a manje trepetljika (P. tremula). Ima dosta i križanaca sa kanadskim topolama, koje se takođe koriste za združenu proizvodnju.

Topola brzo raste, naročito na aluvijalnim nanosima, uz rečne tokove. Zrela je za seču za 12 – 15 godina. Crna i bela topola posebno su pogodne za proizvodnju belih tartufa.

VRBA – Salix sp.. U proizvodnji se mogu naći različite vrste vrba, kao na primer bela vrba (S. Alba L.), bademasta vrba (S. Amygdalina), krhka vrba (S. Fragilis), iva (S: caprea L.). Sve su brzorastuće i pogodne su za zajedničko gajenje belih tartufa.

LIPA – Tilia sp.. Lipe dobro uspevaju na dubokim, plodnim, ocednim zemljištima. Pogodne su za zajedničko gajenje sa belim i crnim tartufima.

BOR – Pinus sp. .Razlikujemo više vrsta borova. U zasadima sse najviše nalaze crni bor (Pinus nigra Am.), beli bor (Pinus Heldreichi Christ.) i dr. Odlični su simbionti za većinu vrsta crnih i belih tartufa.

Najzad, moglo bi se govoriti i o drugim biljnim vrstama koje bi se mogle upotrebiti za zajedničku proizvodnju tartufa, ali već opisane drvenaste biljke daju najbolje efekte, a i prostorno su dobro raspoređene u Srbiji i Crnoj Gori, te o drugima za sada nije neophodno govoriti.


Izvor: Tartufi - sakupljanje i plantažno gajenje
Autor: Petar Maksimović