Gljive spadaju u najrasprostranjenije organizme na Zemlji, i predstavljaju posebno carstvo eukariota. Nauka o gljivama — mikologija (od grčkog μύκης - gljiva, λόγος - nauka) — prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.

Građa
Gljive obuhvataju jednoćelijske i višećelijske organizme, koji se razmnožavaju polno i bespolno, ili isključivo bespolno. Telo višećelijskih gljiva organizovano je u vidu micelija ili pseudomicelija. Micelija (micelijum) je mreža hifa koja poput paukove mreže, prorasta supstrat i može se prostirati na više hektara površine (kao kod vrste Armillaria ostoyae). Hifa je niz ćelija gljive. Na vrhu hife kod parazitskih oblika nalaze se zaobljeni izdanci zvani haustorije koji prodiru u ćelije, upijaju hranu i njome hrane gljivu. Plodišta razvijaju gljive (makromicete) da bi se bespolno razmnožavale. Svako plodište oslobađa spore. Jedno plodište livadske pečurke proizvede oko 16 milijardi spora. Klijanjem spora na odgovarajućoj podlozi nastaje nova micelija.

Ekologija gljiva
Gljive predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi:
•    Gljive simbionti koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. Gljive zadržavaju vodu u miceliju, a tu vodu koriste biljke koje pomoću korijenja izvlače mineralne materije neophodne za rast gljiva.
•    Gljive saprobionti (razlagači) bez čijeg djelovanja u prirodi ne bi moglo doći do razlaganja organskih materija biljnog porijekla. Kaže se da, da nema gljiva, šume bi se ugušile u vlastitom otpadu.
•    Gljive paraziti koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih hranidbenih niti, gljive upijaju hranu iz žive ili nežive organske materije.

Da bismo olakšali snalaženje posetiocima Čudesne Šume, sve gljive u bazi smo podelili u 5 kategorija:

Jestive gljive
U ovu grupu spadaju gljive koje ne sadrže nikakve termolabilne otrove. One se mogu jesti bez posebne obrade, to jest posle čišćenja se peku, prže, mariniraju, suše, salamure, već zavisno od vrste. Neke se mogu jesti čak i sirove.
Uslovno jestive gljive
Gljive iz ove grupe termički neobraðene izazivaju stomačne smetnje, blaže su otrovne ili gorke. Kuvanjem ili pečenjem, štetne materije se razlažu i gljive postaju jestive. U ovu grupu spadaju i one čije se štetne materije razlažu sušenjem.
Nejestive gljive
Gljive iz ove grupe, po pravilu, poseduju neprijatan ukus ili su veoma ljute, pa su zbog toga nejestive. Takoðe, mnoge vrste iz ove grupe su drvenaste ili pak njihova jestivost nije poznata.
Otrovne gljive
Gljive iz ove grupe poseduju otrove koji se ne mogu uništiti nikakvom termičkom ili drugom obradom. Njihova upotreba u bilo kom vidu strogo se zabranjuje. Svako ko se upusti u istraživanje jestivosti ovih vrsta preuzima odgovornost na sebe!
Lekovite gljive
Nauka je dokazala da preko 500 nižih i viših vrsta gljiva sadrži izuzetna lekovita svojstva. Jedna od najpoznatijih je mikroskopska gljiva Penicillium, od koje je dobijen antibiotik pod nazivom penicilin koji je spasio veliki broj života.

Ukoliko imate nekih nedoumica o gljivama koje ste ubrali, možete njihove fotografije i opis postaviti na stranici Sakupljanje i determinacija gljiva