Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva

Rudnjača (Blagva) – AMANITA CAESAREA Scop ex. Fr. – Ova gljiva ima šešir širine 7-20 cm. Širok je i mesnat, predivne narandžasto-crvene boje, nekada prevladava žuta, a nekada crvena boja, izrazito je poluloptast, gladak i oblo ispupčen, u toku rasta gljive je najpre okrugao, zatim poluloptast, i na kraju otvoren (ponekad lelujavih rubova), retko je tanjirasto udubljen, malo lepljiv i bez ostataka ovoja; dok je ponekad moguće naći ostatke ovoja u vidu iscepane bele krpice. Dok je gljiva mlada, listići su joj svetlo žute boje, a kasnije su zlatno-žuti i široki. Drška je 5-14 cm visine, mesnata, žućkasta, pri dnu zadebljana, povojnica je glatka (debela i bela); drška pri dnu ima veliku vreću, tzv. volvu. Meso je u sredini belo, prema krajevima postaje žućkasto (ispod šešira); sočno, prijatnog je ukusa koji podseća na zelene orahe, ali bez njihove gorčine, miris je nenapadan i prijatan. Rudnjače rastu od aprila do oktobra samo uz hrastove i pored pitomih kestenova, a ponekada se može naći i dosta daleko u polju. Voli sunčana, topla, čak i suva mesta. Jedna je od najukusnijih gljiva, može se jesti i sirova. Može se spremati na sve poznate načine, a veoma je prikladna za sušenje i kiseljenje.
Blagva se može zameniti sa otrovnicom Muharom (Amanita muscaria) koja se ponekada zna javiti i bez karakterističnih belih tačkica po šeširu. Takoðe se može zameniti sa Zlatnom Muharom (Amanita muscaria var. aureola), koje je sa vrlo retkim belim ostacima povoja na šeširu, ili ih uopšte nema. Ovaj varietet Muhare isključivo raste u četinarskim šumama viših predela, meðutim Rudnjača TAMO NE RASTE. Zbog prepoznavanja najvažnije je gledati dno drške; nijedna Muhara nema oko njega jedinstvenu, zadebljanu opnu, nego nizove perli ili krljušti. Povojnica na dnu drške je veoma slična onoj kod pupavki, ali ni jedna od ovih smrtonosnih gljiva nema sa Rudnjačom sličnosti po bojama, osim po povojnici. Jaje Rudnjače je glatko, a ne hrapavo i bubuljičasto kao kod Muhara. Na preseku je ono žuto razliveno ili u mrljama, a ne belo i samo sa jednom crvenom crtom kao kod Muhara, ili zelenom crtom kao što ima Zelena Pupavka. Najsigurnije je da se za jelo ne beru gljive dok su u stadijumu jajeta, kao ni nedovoljno razvijeni primerci.