|
Petar Radović, jedan od najboljih poznavalaca pečuraka u Srbiji, više od pola života bere ih i prodaje, ali i redovno jede ZAJEČAR - Za Petra Radovića (62) Zaječarci kažu da je verovatno najbolji poznavalac pečuraka u Srbiji i da su jedino bezbedni kad jedu one koje ubere njegova ruka.
Pera, kako ga svi zovu, već 32 godine, skoro pola života, bere pečurke. U vreme berbe i po 20 dana mesečno provodi u šumama i na proplancima, gde dnevno ubere u proseku dvadeset kilograma, a za tri meseca sam preradi (marinira, suši) pola tone gljiva. Koliki je poznavalac pečuraka, najbolje govori to što do sada nikada nije ubrao nijednu otrovnu gljivu.
Vladislav Vukašinović Šule, Perin prijatelj, tvrdi da Zaječar ima najboljeg poznavaoca pečuraka ne samo u Srbiji već u Evropi.
- Tvrdim da je to čovek koji najviše zna o pečurkama. Ako neko misli da zna više, neka dođe i suoči se. Isključivo jedem pečurke koje on ubere. Mislim da Pera treba da otvori školu za branje pečuraka - kaže Šule.
Radiša Dželatović, jedan od desetak momaka koji trenutno uče o pečurkama od Pere, smatra da ovaj slavni zaječarski pečurkar, inače hemijski tehničar po struci, u svojoj glavi ima više podataka o pečurkama nego što se može naći na internetu.
- O gljivama sam malo učio od oca i teče, ali najviše iz knjiga. U svetu postoji 60.000 vrsta pečuraka - saprofita i parazita, ali jestivo je samo 150-200 vrsta. Najveća greška svih berača je to što na osnovu slika porede ono što nađu u prirodi, a neophodno je njihovo temeljno poznavanje, ciklus njihovog rasta, jer se izgled menja - priča Pera.
Neiskusni berači otrovne pečurke često prodaju na pijaci i tako ugrožavaju i druge.
- Takve prodavce odmah prijavim inspekciji. Na Zapadu je to uređeno, svako ko dođe da prodaje pečurke, stručno lice mu prvo izvrši kontrolu, pa tek onda dozvoli prodaju. Neophodno je da se tako radi i u Srbiji - objašnjava Pera.
Srbi upravo zbog straha od trovanja slabo jedu gljive, pogotovo one šumske.
- Nažalost, ljudi propuštaju priliku da jedu kvalitetne pečurke, od kojih su mnoge lek za razne bolesti, i kupuju samo gajene šampinjone i bukovače. Srbija nije iskoristila bogatstvo kojim raspolaže, a od pečuraka može da napravi biznis. Na prostoru Srbije raste 90 odsto evropskih pečuraka i ima ih u tolikoj količini da preradu mogu da rade dve do tri fabrike - podvlači Pera, koji nedeljno dva-tri puta jede pečurke.
Pera je stručnjak za gulaš od 15 vrsta gljiva. Ističe da su ribe i pečurke izvanredna kombinacija, i da su pečurke kao začin neizbežne. Najbolja salata je, kaže, od mariniranih pečuraka.
JUDINO UVO DOBRO ZA SRCE
- U svetu je sve popularnija fungoterapija, lečenje pečurkama. I kod nas raste hrastova sjajnica, pečurka s jakim antikanceroznim dejstvom, kao i ćuranov rep. Protiv kardiovaskularnih bolesti koristi se gljiva judino uvo, koja je ime dobila po Judi iz Biblije. Naime, Juda se obesio o drvo bazovine, a ova pečurka raste upravo na njemu, a i tamna je kao što je bila Judina put - objašnjava Pera.
Najotrovnija je zelena pupavka, iz koje u ljudskom organizmu paralelno deluje 10 otrova. Ako se trovanje preživi, ostaju trajne posledice na jetri. Među najlepše gljive spada jajčara, gizdava po izgledu, dok je smrčak najbolja i najaromatičnija gljiva. |
