Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva. - Srpska enciklopedija gljiva na Harvardu

Srpska enciklopedija gljiva na Harvardu

21.09.2009.

Branislav Uzelac verovatno kao đak nije ni sanjao da će napisati knjigu koja će se naći u botaničkoj biblioteci američkog univerziteta Harvard. Tačnije, to nije ni pomišljao, jer je, prema sopstvenom priznanju, iz biologije bio slab. Ipak, vremenom su se njegova interesovanja izmenila, a Uzelac je postao autor knjige „Gljive Srbije i zapadnog Balkana”, prave enciklopedije sa najnovijom klasifikacijom, koja sadrži oko 2.000 vrsta gljiva sa detaljnim objašnjenjima, a čak 1.205 je predstavljeno i fotografijom.

– Kao sociolog radio sam puno sa ljudima. Osetio sam da mi je potrebno nešto što bi bilo protivteža tom poslu, nešto gde subjekt ćuti. I tako sam se zainteresovao za pečurke, pre svega zbog toga što ih je izuzetno teško razlikovati. Sve liče jedna na drugu, pa je važno zapažati detalje – objašnjava za „Politiku” Branislav Uzelac, inače predsednik Asocijacije gljivara.

U ovoj nedavno objavljenoj publikaciji prvi put je predstavljena novootkrivena vrsta gljiva iz roda zlatača. Inače, materijal za ovu svojevrsnu enciklopediju skupljan je od aprila 2003. do avgusta 2009. godine. Uzelac je zajedno sa Goranom Miloševićem, autorom većine fotografija u knjizi, prošao hiljade kilometara, što automobilom što pešice. Putovali su od Fruške gore do Vlasinskog jezera, od Istre do Zagorja i Herceg Novog, pa preko Bosne i Hercegovine, sarađivali sa stručnjacima iz Francuske, Španije, Velike Britanije, Češke, Holandije...

– Nije bilo lako stvoriti ovu knjigu. U Srbiji nema pogodne literature, a i gljive su čudna sorta. Neke se pojavljuju jednom u pet godina, „traju” dva, tri dana i nestanu kao da ih nikada nije ni bilo. Ako propustite tada da ih snimite morate čekati još toliko. Naravno, ima onih koje plode svake godine – objašnjava Uzelac.

Koliko je naporno bilo raditi ovako nešto govori i podatak da je u prve tri godine sakupljeno oko 1.000 vrsta, a zatim je na pronalaženje 200 vrsta potrošeno još tri godine. Ipak, trud se isplatio, pa su, po izlasku knjige iz štamparije i pojedini članovi Češkog mikološkog društva poželeli da je imaju u svojoj biblioteci. A kao što smo već pomenuli, jedan primerak je naručila i biblioteka Harvarda. Pitali smo našeg sagovornika, kako je do toga došlo?

– Amerikanci imaju problem sa zelenom pupavkom, baš kao mi sa ambrozijom, a njenom postojbinom smatraju se srednja Evropa i Balkan. Istražujući sličnosti i razlike sa ovom ovde i onom u Americi, pošto nije uspela da je pronađe u Francuskoj, En Pringl, profesor sa Harvarda, došla je kod nas. Potraga je bila uspešna, primerci su nađeni i u priči smo pomenuli knjigu koju pripremamo. Bila je oduševljena i prihvatila da napiše predgovor – priča naš sagovornik.

Gljive su, po njegovim rečima, ponos Balkana. Pored mediteranskih, nalaze se alpske i skandinavske vrste, suptropske, ali i stepske i pustinjske. Do naših prostora su stigle zahvaljujući činjenici da se razmnožavaju sporama koje nosi vetar, pa tako „obilaze” čitavu planetu. Na pitanje, kako razlikovati jestivu od one opasne pečurke, Uzelac odgovara:

– Jednostavnog pravila nema. One su kao žena, pa spoljni izgled često ume da zavara. U svakom slučaju, vredne su upoznavanja.

I „Kobre” raspoznaju gljive

Branislav Uzelac već nekoliko godina u Asocijaciji gljivara drži i kurseve. Zanimljivo je da su 2004. godine njegovi polaznici bili pripadnici specijalne vojne jedinice „Kobre”.

– Oni u svojoj redovnoj obuci imaju i kurs iz ishrane u prirodi. Prošavši taj kurs neki od njih postali su instruktori. Moram istaći da su bili sjajni učenici, da se odlično snalaze i izvrsno zapažaju – rekao je Uzelac.

Opasne i podmukle

U Srbiji se treba paziti zelene pupavke. Ona nije najotrovnija, ali je najrasprostranjenija.

– Oni koji su je „probali” i imali sreću da prežive, kažu da je vrlo ukusna. Posledice trovanja su najčešće tragične, a svi koji u bici za život pobede zelenu pupavku neće moći da jedu hranu koja se imalo teže vari – upozorio je Uzelac i dodao da je kortinarijus najpodmuklija pečurka sa kojom se možete susresti na našim prostorima. Toliko je podmukla da se simptomi trovanja mogu javiti i onda kada zaboravite da ste jeli pečurke.

Autor: Višnja Dugalić

Izvor: Politika