Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva.

Svetski dan šuma, koji se 21. marta slavi već 37 godina, predstavlja svojevrstan podsetnik na značaj šumskog rastinja i brojne koristi koje svi mi imamo od njih. Ideja o obeležavanju tog dana rođena je na 23. sednici Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije, sada veće davne 1971. godine. Kasnije, iste godine, organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) podržala je tu ideju, verujući da bi takav događaj doprineo povećanju svesti o značaju šuma i saglasila se s godišnjim obeležavanjem u čitavom svetu.

Kad ko obeležava

Iako ove godine taj dan pada u subotu, svi nadležni iz JP "Srbijašume", koji i organuzuju centralnu proslavu, požurili su sa svečanostima, te su već u četvrtak pre podne krenuli put Košutnjaka kako bi s kolegama iz Zavoda za zaštitu prirode i sa Šumarskog fakulteta prigodno obeležili ovaj dan. Da li je svečanost pomerena zbog vikenda ili nečeg drugog nije nam objašnjeno, tek niko od institucionalnih "zaštitnika prirode" s republičkog nivoa nije bio u prilici da s nama porazgavara na tu temu.

S druge strane, ni nadležni iz JP "Vojvodinašume" nisu bili u prilici da nam prezentuju podatke vezane za stanje lokacija pod šumom koje se nalaze na teritoriji pokrajine. Međutim, interesantno je što nam je jedan od zvaničnika objasnio kako on nema informaciju o proslavi Svetskog dana šuma, te da se u tom javnom preduzeću, za razliku od kolega iz Beograda, odavno praktikuje Evropska nedelja šuma, koja se obeležava od 20. do 24. oktobra.

Bilo kako bilo, svima je jasno da je stanje u kojem se nalazi naš šumski fond daleko od idealnog.

Državne i privatne šume

Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u Srbiji se pod šumom nalazi 2,7 miliona hektara, što je tek nešto iznad 30 procenata. Odnos državnih i privatnih šuma je pola-pola. Još je 1996. godine u Prostornom planu Republike Srbije projektovana šumovitost od 42 odsto, pa su aktivnosti šumarskog sektora u Srbiji prvenstveno orijentisane u tom smeru. Ipak, prema podacima ministarstva, trenutno u Srbiji postoji oko 260.000 hektara novih šuma, koje su nastale kao rezultat pošumljavanja ili kao rezultat "osvajanja" prostora od same šume.

– Radi unapređenja stanja u oblasti šumarstva, Republika Srbija svake godine izdvaja budžetska sredstva koja se u vidu subvencija koriste za finansiranje radova tzv. proširene reprodukcije – zaštita šuma, izgradnja šumskih puteva, pošumljavanje goleti, melioracija degradiranih šuma i šikara, proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala i dr. Intenzivno se radi i na sprovođenju propisa Evropske unije kojom se uređuje ta oblast, pa je tako i jedan od prvih zakona u Srbiji, koji je urađen u skladu s evropskim direktivama, upravo iz oblasti šumarstva, Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, donet 2004. godine – rekli su nam u ministarstvu.

Daleko od optimuma

Što se pošumljenosti u Vojvodini tiče, Aleksa Jeftić iz Pokreta gorana Novog Sada kaže da se ona kreće oko šest i po procenata, i da je ona po tom kriterujumu na poslednjem mestu među ostalim evropskim regijama. To je, objašnjava Jeftić, daleko od optimuma koji iznosi 15 procenata.

– Što se Svetskog dana šuma tiče, mi smo ga već obeleželi na Novosadskom proleću gde smo, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, izdali edukativni priručnik o sadnji drveća. Osim toga, naši aktivisti svakodnevno rade na novim pošumljavanjima kako bi na što bolji način doprineli širenju zelenih površina. U tome veliki značaj ima projekat nadležnog sekretarijata u okviru kojeg se opštinama deli besplatni sadni materijal. Aktivni smo i na polju edukacije, gde u okviru predavanja podižemo svest o značaju prirodne sredine na celokupan život. To posebno važi za mlade koji iz nekih samo njiima znanih razloga uništavaju i lome tek posađene mladice – kaže za GL Aleksa Jeftić, dodajući kako je najveći problem u širenju lokacija pod šumom nedostatak slobodnih površina, koje se u većini slučajeva nalaze u privatnom vlasništvu.

Izvor: Građanski list