Čudesna Šuma - Čarobni svet gljiva.

Firma „Interfud 60" iz Čačka bavi se proizvodnjom i distribucijom gljiva, a gotovo 98 odsto proizvodnje plasira na tržišta Italije, Francuske, Švajcarske, Nemačke, Austrije i Holandije

Znak raspoznavanja čačanske firme „Interfud 60" su gljive - sveže ili prerađene. Zahvaljujući tome što su među osnivačima bili dobri poznavaoci otkupa, prerade i izvoza šumskih plodova, preduzeće se od 1990. godine, kada je osnovano, brzo razvijalo i preraslo u jedno od najistaknutijih na Balkanu u svojoj grani. Broj zaposlenih do danas je uvećan na oko 80.

Ambiciozni planovi

- Gotovo 98 odsto proizvodnje plasiramo van granica Srbije. Najznačajnija izvozna tržišta su Italija, Francuska, Švajcarska, Nemačka, Austrija i Holandija, a preduzeće ima ogranke i u Crnoj Gori i Makedoniji. Prosečna vrednost izvoza tokom poslednje tri godine je oko tri miliona evra - kaže vlasnik „Interfuda" Milić Popović i dodaje da u planu ima plasiranje svojih proizvoda na tržište Rusije.

- Bili smo među nekoliko naših firmi koje su predstavile svoj proizvodni program na nedavno održanom internacionalnom sajmu hrane u Moskvi. Prijem je bio vrlo dobar i u pregovorima smo za realizaciju konkretnih poslova. Cilj nam je da se na ruskom tržištu pozicioniramo sa svojim finalnim proizvodima - navodi Popović.

Ovakve priče o uspehu malog privatnog biznisa kod nas više nisu retke. Ono što, međutim, kvari sliku jeste prilično nepovoljan ambijent za njegov još veći procvat. Pokazalo se, naime, da su brojna mala i srednja preduzeća, nošena pre svega entuzijazmom i preduzetničkim duhom vlasnika, uspevala da zabeleže značajne poslovne rezultate i uprkos činjenici da sveukupno okruženje u zemlji za njihovo poslovanje još nije u potpunosti izgrađeno.

- Ambijent za rad malih i srednjih preduzeća u Srbiji veoma je nepovoljan, a njihovo poslovanje opterećeno brojnim problemima - smatra ovaj preduzetnik i ističe da je na ovim prostorima neophodan organizovani rad na poboljšanju ambijenta u kojem posluje privatni sektor.

Nepovoljno okruženje

- Preduslov za to je postojanje institucija koje bi okupljale mala i srednja preduzeća i na pravi način zastupale njihove interese. Ta bi funkcija trebalo da bude u nadležnosti privrednih komora. One, međutim, još nisu na pravi način demokratizovane. Male i srednje firme imaju obavezu plaćanja članarine regionalnoj ili republičkoj komori, na primer, ali u njima ne ostvaruju pravo glasa. Organe upravljanja u komorama predlažu uglavnom stari članovi tih istih tela, uz dodatak ponekog novog, ali i „podobnog" člana. Za verifikaciju su nadležne skupštine, čije članove takođe „biraju" organi upravljanja - kaže Popović i podseća da je rekonstrukcija komorskog sistema jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju.

- Vlada Srbije je za vreme Koštuničinog mandata usvojila Akcioni plan za rešavanje ovog pitanja. Planirano je da on bude realizovan u 2008. godini, ali je mandat prethodne vlade istekao, a sadašnja problem i ne pominje. Postojeća praznina popunjava se tako što se osniva ne mali broj udruženja, koja su, međutim, najvećim delom pod pokroviteljstvom neke političke stranke ili ličnosti. Rezultati rada ovih udruženja, čast izuzecima, svode se na to da pojedini članovi upravnih odbora steknu bolji status u poslovanju javnih preduzeća, kada je potrebno iskritikuju nekoga ili pruže podršku izvesnom političaru i partiji. Dakle, ova udruženja praktično predstavljaju sastavni deo postojećeg sistema vladanja, kojem je svojstven visok stepen korumpiranosti. Komorski sistem još nije demokratizovan, upravo zbog nespremnosti vladajućih struktura da menjaju način vladanja. Tako su mala preduzeća „osuđena" na sporadičan i isključivo pojedinačni nastup prema državi, a takav je karakter i mera koje ona preduzima. Istovremeno, poznato je da nijedna država ne može biti u stanju da vodi celishodnu politiku ako ne vodi kontinuirani dijalog sa jednim takvim organizovanim partnerom - naglašava vlasnik čačanskog „Interfuda".

Loša ekonomska politika

Velike poteškoće privrednicima, prema njegovim rečima, pričinjavaju i neadekvatna ekonomska politika i kurs dinara.

- Neshvatljivo je da je valuta zemlje koja ima tako visok platni deficit vrednija od evra. Mehanizmi održanja kursa dinara koji se primenjuju pogubni su za razvoj izvozne privrede. Platni bilans i povećanje izvoza ključni su pokazatelji stanja privrede u jednoj zemlji, a bez povećanja izvoza i smanjenja platnog deficita nema razvoja. Neprihvatljivo je da se prihodi od privatizacije u budžetu troše za jednokratnu potrošnju, jer država tako „jede" samu sebe. Takođe se ne može prihvatiti da se kurs dinara održava deviznim zaduživanjima. Za razvoj preduzetništva i ekonomije kurs dinara mora biti stabilan i realan, a kod nas je za sada samo stabilan. Zbog svega toga preduzeća slična našem ne mogu da prave dugoročnije planove razvoja, već samo nešto što bi se moglo nazvati planom opstanka. Bićemo prinuđeni da firmu svedemo na tridesetak zaposlenih i čekamo bolje vreme - zaključuje Popović.

Milić Popović, vlasnik firme „Interfud 60" (BIZNIS)